Živi utisci: ROUGH BLUE + NO RULES (BiH), 06.05.2009. @ Žica

Beše to malo R'n'B i R'n'R razonode u sred učmale radne nedelje: posetili su nas No Rules iz Tuzle, sa Rough Blue kao lokalnom podrškom.

Rough Blue


Za Rough Blue se sada definitivno može reći da su uspeli da postignu savršenu živu ravnotežu - sviraju potpuno ležerno, spontano i energično, a da pritom to zvuči uskladjeno i usvirano, ukratko, vraški dobro.



Svirkom zaista pružaju sve ono shto želite od živog Rhythm'n'Blues-a. I novi bubnjar se odlično uklapa, što poštenom svirkom, što po stavu. Iako u suštini na stvaralačkom početku, RB već obećavaju. Jedino što je malo problematično je što im sadašnja set lista sadrži obrada i autorskih pesama otprilike u razmeri 1:1, tj. poPola (do skora je cifra bila značajno na strani obrada). Ovo za posledicu ima to da, iako nove autorske stvari zvuče super, jednostavno vam ne ulaze u glavu, jer ih prirodno potisnu već vam odavno poznate pesme, tj. obrade. Ali, to je normalno za "prelazni period", kada je autorsko stvaralaštvo benda još u povoju. Sve u svemu, izuzetno kvalitetna + izuzetno zabavna svirka, šta više možete da tražite. Držimo fige da Rough Blue nastave ovim valjanim pržačkim putem i da ih na sledecem koncertu dočeka koji (do jaaaajaaa :D) singalong!

http://www.myspace.com/roughblue

No Rules


Hm. Sve je to kao dobro odsvirano i uštimano, ali... Pa, stegnuto je. Bez obzira na to što ima "koreografije", kao što je blago podizanje gitare npr., stiče se utisak da pored fokusiranosti da se zvuči i deluje "tru" rokenrolerski (a i to vrlo definisano, u stilu Partibrejkersa) nije ostalo prostora za glavnu stvar - R'n'R žar i energiju. Ono što jeste činjenica je da zvuče bolje uživo nego na snimcima, ali jednostavno, ništa ne varniči, jednostavno se ne da osetiti i pokupiti bilo kakva vibracija (za razliku od prvog benda), osim nekakve tromosti. Sve ovo slobodno možete i zanemariti, jer je prosta istina da mi nisu legli. Utisci su subjektivna stvar, a na mene No Rules nisu ostavili nikakav.

http://www.myspace.com/norulestz

Foto: Reakcija
Ostatak fotki Rough Blue možete videti na:
http://picasaweb.google.com/reakcija/RoughBlueZicaBeograd20090506#

Hold On...

Za sve nas koji smo imali žarku želju da gledamo Slim Cessna's Auto Club ovog proleća na evropskoj im turneji, ali Beč je bio tako blizu, a tako daleko ($$$)...

www.myspace.com/slimcessnasautoclub

SHORTSTACK - The History Of Cut Nails In America (2006)

Drugi album benda Shortstack - The History of Cut Nails In America, stoji na listi čekanja za blogovanje već preko godinu dana. Razlog za to je glup i banalan - jednostavno mi nikako nije pošlo za rukom da ih opišem i definišem, a da mi se čini da je taj opis veran. Definitivno odustajem od pokušavanja. A uostalom, ako ste baš raspoloženi za čitanje, uz album, u okviru dwnld-a dole, nalazi se i tekstić samog izdavača...

Zato, samo par crtica opisa: pred vama je potpuno autentična mešavina planinskog kantrija/folka i rokabilija, ali ne na tipično poletni način koji bi ste (verovatno) automatski povezali sa kombinacijom ovih žanrova. Shotstack zvuk je mračnjikaviji i mističniji, a pritom ostaje potpuno nepretenciozan, tečan i energičan.


Tracklist:

1. Wiseblood
2. Riverbend
3. Wreckin' Ball
4. Ten Thousand Acres
5. Good Intentions
6. Two White Horses
7. Man in Love
8. Red Eyes
9. G.B.D.
10. House on Fire
11. Tomorrow Never Comes
12. El Saboteur

Izdato: 2006., Gypsy Eyes Records

Dwnld (mp3, APX VBR, 62mb, .rar):
http://www.mediafire.com/?mlzwdes3zle

www.myspace.com/shortstackmusic

[D-66] - Move!! (2007)

One man dirty psycho blues... 100% luuuud.

Ova engleska robijaška njuška svojim garaž-bluz gitarskim prženjem, neurotichnim vokalom i ponegde gotovo industrial ritmovima (poslušati stvar "Porto Rio"), čini sve bendove i muzičare sa samoproklamovanim atributima "psycho" ili "dirty", da se stide i gledaju u zemlju, crveni kao šiparice.

Lepo sročeno na njegovoj Last.fm strani:

[D-66] is THE kick ass one-man-blues-terror-band kept for far too long in a damp basement in Londons Murder Mile where he developed an angry Delta-Punk. The skinning of his Resonator-Guitarre to the stomping beat of his stripped down drums,lays the foundation to his Screaming and Howlin vocals.You have to see it to fully experience the force of this return of TRASH-BLUES.


Skok u DiSikstiSiksov "Mondo Trasho":

Porto Rio + She Said + ....




Goin' Mad, zvanični spot:



Majspejs: www.myspace.com/d66isd77


Tracklist:

01 U Got to Move
02 Troubl
03 M.A.N.
04 It's a Men's World
05 Goin Mad
06 Mondo Trasho
07 Trash Spell
08 Buy Buy Buy
09 Strange Love
10 Porto Rio
11 She Said

Žanr: One-man Psycho Trash Blues
Izdato: 2007

Dwnld (mp3, 320kbps, 91mb, .rar):
http://rapidshare.com/files/226926876/D66_-_Mv__.rar

THE KILL DEVIL HILLS - Heathen Songs (2004) & The Drought (2006)

Australija je najsuvlji kontinent na planeti. Poseduje izuzetno neplodno zemljište, kojim haraju česti požari. Odsečena je od sveta masivnim okeanima.

Iako je prošlo par vekova od kako su formirane prve bele robijaške kolonije, iako su nekadašnji izgnanici izgradili prosperitetnu zemlju, koristeci uzak pojas klimatski pogodnog kopna, težina i melanholija doseljeničke borbe, užas, ali i zadivljenost pred moćima nove, beskrajne pustinje, opstaju u nekim formama i danas. The Kill Devil Hills, šestorka originalno iz Zapadne Australije, uspeli su da uhvate nit ovog osećaja, iskoristivši je kao žicu u svojim instrumentima.

“This is a band searching for the delicate balance between beauty and savagery”, kako je lepo sročeno u jednoj recenziji. Pustinjska lepota i surovost, svakodnevica teškog života i napornog rada pod vrelim Suncem, neophodna čvrstina čak i onda kada vas sve slama, alkohol kao gorivo i opstajuća životna energija uprkos teškoćama, sve to je prisutno u TKDH kantriju. Zvuk je slojevit, melodičan i čvrst, a čini ga kantri standard – gitare, violina, bendžo, kontrabas, uz dodatak diskretnog klavira i usne harmonike tu i tamo, i dobošarski ritam skelet. Sa odličnim, snažnim vokalima kao finišom.

Prvenac, Heathen Songs (2004), više odiše melanholičnom pustinjskom pomirljivošću, dok The Drought (2006) ima nešto više energičnih, R’n’R vrtloga, koji se, opet, spuštaju u sjajne, šljakerski iskrene balade (sa naslovnom The Drought kao vrhuncem). No, bez obzira na razlike, kroz oba albuma se provlači karakteristični odjek izolacije i usamljenosti, koji iz pesme u pesmu poprimaju različite forme i intenzitete.

Novi album, uz neke izmene u postavi, se (željno!) iščekuje u toku ove godine.

Video:

Jedna od najboljih drinkin’ balada ikada:




A kao i svaki folk, i ovaj zvuči najbolje – na tremu :)
(neobjavljena pesma, inače)



Diskografija:

Heathen Songs (2004)

1. Changin' the Weather
2. Gunslinger
3. Angry Town
4. The Heathen Song
5. The People Stain
6. Drinkin Too Much
7. 6=5
8. Tryin To Forget About You
9. Brown Skin
10. Kill Devil Hills
11. Changin' The Weather (Reprise)

Žanr: Aussie Country Desert Blues
Izdato: 2004., Torn & Frayed / Shock

Dwnld (mp3, LAME APS – VBR, avg bitrate 196kbps, 71mb, .rar):
http://rapidshare.com/files/225711877/TheKllDvlHlls_-_Hthn_Sngs.rar


The Drought (2006)

1. Did I Damage You?
2. Dogs O War
3. Nasty Business
4. Boneyard Rider
5. The Drought
6. Drugs, Spices & Silk
7. New Country
8. This Old Town
9. The Forsaken Few
10. I Wonder if She's Thinkin Of Me
11. Jesus Train

Žanr: Vidi iznad
Izdato: 2006., Torn & Frayed / Shock

Dwnld (mp3, LAME APX – VBR, avg. bitrate 238 kbps, 91 mb, .rar):
http://rapidshare.com/files/225746046/ThKllDvlHlls_-_Th_Drght.rar

Živi utisci: SCOTT H. BIRAM, 01.03.2009. @ KSET, ZG

Šta je potrebno da vrati jedan blog iz mrtvih?

• Izlizani hollow body Gibson, iz koga navire prljavi swamp blues-oidni, kamiondžijsko-pankerajsko i pomalo šizofreni zvuk, sa spiritualnim nabojem horskog gospela;
• Noga, ritma radi;
  
• Kamiondžiski brkovi i kačket;
• Jeftini viski, i...
• Samo jedan čovek, koji je preživeo udarac 18-wheelera i video svetlost.

Svi ovi, i još mnogi elementi mogu biti navedeni po tezama, ali ni precizno izražavanje, ni bilo kakva naučna metodika, ne mogu da opišu oluju koja je zahvatila publiku koja se našla u KSET-u 1. marta. A olujni oblak bio je Scott H. Biram, jedan od najinteresantnijih one man aktova današnjice.


Ne, stvarno, ovo nije jedan od izlizanih „nema-reči-koje-mogu-opisati...“ tekstova, koji se posle datog iskaza nastavljaju u pasuse i pasuse pokušaja kakvog-takvog opisa (kakvih jakako ima na ovom blogu, prig. savesti). Jednostavno, kada Biram izadje na binu, dohvati gitaru i slajd, i transformiše se iz tihog i nasmejanog brke u swamp-truck-punk demona, rečnik možete slobodno da polijete benzinom i spalite. Eventualno će se potom generisati pojmovi poput olujne energije, promukle bluzne buke, vreline, znoja, vrenja krvi, vožnje kamiona zubima, vožnje, vožnje, vožnje, ludila, transa.



U početku distancirana ZG publika je, kako je nastup odmicao, dospela u prve redove i poslednje navedeno stanje, bar onoliko koliko su to utransirani srpski svedoci bili sposobni da uoče. I duuuuugo po završetku svirke, klopotanje voza za BG odjekivalo je promukim „Gonna be alright, I see the light, I see the light!“

http://www.myspace.com/scotthbiram

Photo by Reakcija

Još fotki na:

http://picasaweb.google.com/reakcija/ScottHBiramAtKSETZagrebOn1Mar2009#

It's Okay To Be Gay!

Disklejmer: A ne. Nije nikakav pro-gej NVO platio post na ovom hiper posećenom blogu.

Mislite da su američki redneci obavezno rasisti, šovinisti i kompletni diskriminatori bilo čega što i malo aludira na "gej"? Pih, kako ste samo puni predrasuda. Dopustite g-dinu HORATIO LEE JENKINS-u da vam objasni kako stvar funkcioniše. Čovek prodire u srž jednog od nakontroverznijih socijanih problema današnjice, ali nikako sa visine... i ako je "the straightest man in the world" aaaa-ha! Da sve bude još lepše, to će vam objasniti uz zvuke pravog barskog country-a, toplim južnjačkim glasom.

Horatio, koji veoma podseća na Hank Williamsa Jr., je takođe majstor vizuelnog performansa svake vrste, u šta se i sami možete uveriti:
Ali, najveći deo svoje slave ne duguje prosvetiteljskome radu, već činjenici da je upravo on "The man who outdrank Satan"! Da, baš on. Materijani dokazi:


I definitivno ne smete zaobići njegov sajt:

www.drunkerthansatan.com

gde možete pronaći sve pesme, tekstove, vizuelne radove i pazariti kompletnu diskografiju - svaku pesmu spakovanu na po 1 audio CD, sa posebnim, nadahnutim omotima.

A naravno, evo i linkova za dwnld dva hita (mp3, 192kbps):

• Drunker Than Satan
• It's Okay To Be Gay

Mr. Jenkins je definitivno savršena razonoda za ove sumorne dane, pogotovo ako ste fan jeftinog trasha i valjanog kantrija.

"And now the Prince of Darkness is out there, puking on the carpet" :))