Upozorenje – ovaj tekst sadrži nenašminkane kritike, koje ne bi trebalo shvatiti lično. Svim članovima bendova i ostrašćenim fanovima koji boluju od kakvih srčanih problema ili ekstremnih oblika egomanije savetujem oprez pri čitanju. Hvala.
Dakle, kratki presek onoga što nam je 5 bendova (ili 4 i po, zavisi kako gledate na to) priredilo tog vlažnjikavog četvrtka.
Prvi bend u nizu bejaše Kontuzija. Ramones tribute, kome fali još mnogo, mnogo, mnooogo brušenja. Jer jednostavno zvuče kao jedan od demo bendova sa Hita 202-ke. Onih lošijih, sa početka dotičnih večeri. Jeste su vizuelno ugodna pojava (na čemu su pobrali brojne simpatije), ali to ne mož’ biti merilo kvaliteta. Više truda, entuzijazma i rada bi definitivno bilo poželjno.
Posle ovog nastupa, koji se nekako kontuzirajuće odužio, sjajnom svirkom razveselili su nas Ragman. Stvarno su me se baš dojmili. Garaža, pankeraj i surf ruku pod ruku, rif pod rif, možda ne perfektno-perfektno prezentovani, ali bez pogovora dovoljno zlobro. I “New Kind Of Kick” kao šlag na tortu. Svaka čast.
I taman tako odobrovoljena dočekah sledeći bend – Schizophreniju. E pa uzalud sva moja dobra volja. Moje jedino objašnjenje za bend koji svira 10 godina, a tako zvuči, je da su namerno u „aj-dont-giv-a-fak“ drljavom fazonu i to je potpuno ok... iz njihove perspektive. Iz mog ugla i nije baš. Potpuna distorzija, nesklad i nemaštovitost. Zaista nisam muzički puritianac, neki bendovi koje obožavam se mogu nazvati najdrljavijim od drljavih, ali Šizofreničari su zvučali kao prva-druga proba Motorhead tribute benda. Kao što već rekoh, ako je to njihova umJetnička vizija, nemam ništa protiv. Ali nemam ni motiv da se izlažem svoj sluh njojzi.
Ali, ali, ali onda je došao red na zvezde večeri – Psycho Sonic Boris i Hosenfefer. I kako je bilo prijatno čuti to prašenje! Pankenrol u sjajnom, a još domaćem izdanju. Promukli, svetli Borisov vokal zvuči redovno odlično (i ne kažem to iz generalne pristrasnosti prema tom tipu vokala). Ređahu hit za hitom. Između smena pevača, tj. prelaza iz PSB&Hosenfefer u originalni Hosenfefer nije bilo pauze. Krajnje bratski. Hosenfefer su svirali nešto kraće, ali ništa manje žustro (iako preferiram Borisov vokal). Zaista sjajan finiš večeri i daleko bolji nastup nego onaj na Akademiji, tačno 8 meseci ranije. A sledeći put, po mogućstvu bez tolikomesečne pauze, ćemo nadam se čuti i «Psycho». «Wooooo!»
(fotke: biće večeras)
3 коментара:
Fina i dosta realna recenzija.
Malo si preostra prema Kontuziji, fakat da su trebale da sviraju krace i sa manje Ramonesa na repertoaru i da onda bi utisak bio bolji.
Ragman su bili sjajni, prvi put sam ih gledao, uzivao u svakoj pesmi.
Mi jesmo bili u "aj dont giv a fak" fazonu jer je pre koncerta bilo previse alkohola neravnomerno podeljenog na sve clanove, falio je jedan gitarista i sa njim bi bio drugi repertoar, kao sto je i bilo u Novom Sadu dva dana kasnije.
Takodjer, gitara je otkazala poslusnost minut pre koncerta i Nikola je prvi i verovatno poslednji put svirao na Mitinoj gitari.
Ipak, nema ni malo opravdanja.
Nasa svirka je bila jako losa i bolje cu se osecati kada zaboravim veci deo iste:).
Boris & Hosenfeferi su bili mocni i energicni kao malo puta do sada, a gledao sam ih dosta puta.
Stale, Schizophrenia.
Hvala.
Ne znam, na mene je Kontuzija ovoga puta takav utisak ostavila. A vi cete nadam se uskoro imati priliku za "popravni" :)
Pozdrav!
U svakom slucaju imacemo veliki motiv da sledeci put ispravimo ovu brljotinu.
Da pojasnim u vezi 'fefera, gledao sam ih dosta puta i uvek drzi sjajno visok nivo svirke, a ova iz SKC-a je bila mozda i najupecatljivija kojoj sam pristvovao.
Постави коментар