Živi utisci: R'n'R Soldiers, 31.01., SKC

Posle dobrih sat i po zakašnjenja (problemi na grani, ili šta već), Soldati, po estetskom opredeljenju krajnje neo-hipi, izlaze na binu. Tonsku probu nemaju – jer vreme nije baš na njihovoj strani. Posle kratkog nameštanja i «Check-chek-chek»-ovanja počinju sa svirkom. Nastup je energičan i uigran. Na par greškica (koje su pravili uglavnom gitaristi) se može zažmuriti, pa počeli su da sviraju praktično čim su stigli. Od svih članova, najveće pohvale verovatno zaslužuje bubnjar. Izvedba pesama se ne razlikuje preterano od snimka sa nosača zvuka – R'n'R sa modernom MTV melodikom, mora se priznati malo jednoličan, ali svejedno, pošteno odsviran. Mnogi, uključujući i moju malenkost, su se nadali bar malko prljavijem nastupu, no sve je imalo kranje moderan glanc. Međutim, tu poliranost remeti pucanje glasa vokaliste posle nekih 40-ak minuta. Upinjao se da izvuče stvar kako valja, ali nije vredelo, glasne žice jednostavno nisu slušale. Sviraju još možda 3 pesme i nastup se završava. Da, show je trajao čitavih 50-ak minuta. Gubljenje glasovnih sposobnosti je svakako skratilo minutažu nastupa, ali tome je sigurno doprineo još jedan faktor – publika.

Da, po ko zna koji put ponavlja se ista priča – koncertu je prisustvovalo u vrh glave 50 ljudi. Od kojih su 10-ak koji su zauzeli prve redove bili fotografi i kamermani (ništa protiv kolega mi naravno... doduše ima primeraka kojima bih rado uskratila pravo na fotoaparat, a i kiseonik). Sa brojem ljudi praktično nedovoljnim da se stvori utisak svirke, definitivno se ne može očekivati da atmosfera bude na nivou. Posledično, ne može se očekivati ni da bend bude zadovoljan, ni da pevač nastavi da kida svoje grlo zbog šačice posmatrača/slušalaca. Takođe, nedelju dana ranije smo bili svedoci još neposećenijeg koncerta Bubblegum Screw-a u Šipražiju. Bend je sjajno isprašio, no u to se uverio mizerno mali broj ljudi.

Moje mišljenje je da situacija nema veze ni sa samim bendom, ni sa marketingom, niti sa bilo kojim drugim faktorom vezanim za sam događaj, već sa mentalitetom i stanjem svesti publike, grada, nacije. Odlika masovne kulture je da se prati isključivo određeni trend, bez bilo kakvog subjektivnog suda o kvalitetu. Jednostavno se sledi put koji ti neko asfaltira i postavi ti strelice kuda treba da se krećeš. Svakako dobar primer za ovo je svima nam dobro poznat turbo-folk i fenomen splavova, ali šta se dešava kada se isti model ponašanja prenese na sub-kulture? Jedno se favorizuje, a drugo odbija, bez mnogo razmišljanja. Sledi se trend, bez postavljanja pitanja. Svi postaju jedna ogromna amorfna masa. Kolektivna svest u ovom slučaju ne predstavlja ništa pozitivno.

Pripišite to razlogu kom god želite, ali činjenica je da je raja (pogotovo mlađi deo) izgubila naviku, zaboravila kulturu posećivanja koncerata i otkrivanja novih bendova. Činjenica je da će većina između koncerta od par stotina kinti i zapijanja na klupi za iste pare - izabrati ovo drugo, slušajući muziku sa telefona. A zašto bi se sam cimao, zašto bi uopšte razmišljao ako ti je neko već servirao ručak? Pa čak i ako su govna na meniju, nije bitno. Bitno je da će i svi tvoji drugari sesti za taj isti sto i olizati tanjire. Ako oni jedu, pa ne može biti toliko loše...

Naravno, ovo se može preneti i na druge oblasti kulture i društva... Vrlo optimistična situacija. Kako će se sve kretati, ostaje da se vidi.

Fotke by Reakcija