BLJAK kutak: Tiger Army - Music From Regions Beyond (2007)

Godina 1999. - od burazera iz Nemačke ti stiže kaseta sa snimkom svezeg prvenca do tad ti nepoznatog benda - Tiger Army. Ono što možeš da čuješ je brz, melodični psychobilly, sa prijemčivim rifovima, svetlim vokalom i lepo izražajnim kontrabasiranjem.

Godina 2007. – preko svog hiper-brzog kablovskog neta “kradeš” novi album – Music From Regions Beyond. Ubacuješ ga u plejlistu i nešto drugo ti odvlači pažnju. U jednom trenutku se osvešćuješ – “Od kad ja to slušam The Cure?!”. No, Winamp ti govori da ipak slušaš TA. Nemoguće. Ovo je Cure. Puštaš “As The Cold Rain Falls” – ok, ovo je definitivno The Cure! Komp je poludeo! Restartuješ Winamp – nema promene. Restartuješ komp – nema promene. Šta se dođavola dešava?!

U realnosti, sa tvojim računarom, sluhom i vidom je sve u redu. U realnosti je g-din Nick 13, „glavni i odgovorni urednik“ i jedini originalni član onog benda iz ’99-e, odlučio da će stvoriti nešto što je nazvao „post-psychobilly“ - i da će TA biti prvi u tome. Divno. Već iz te izjave se moglo nazreti da će ovo biti jedan vrlo pretenciozan projekat. I šta nam je na kraju doneo?

Pa, jedan muzički vrlo šaren album. Luna-park šaren. Zvuci na albumu variraju od početnih brzih i energičnih TA radova, („Hotprowl“), te kasnijeg, „trejdmark“ TA zvuka – melodičan i mek, ali i dalje sa čvrstim slapping bass skeletom („Pain“, „Ghosts Of Memory“, delimično i „Afterworld“), preko mračnijeg Blink 182-oidnog pop panka („Forever Fades Away“), zatim nečega u stilu mnogih „post-nešto“ alternativno-pop nastrojenih bendića („Prelude: Signal Returns“ i „As The Cold Rain Falls“, koja je toliko retro-pop da očekujete da odmah nakon nje čujete spomenuti Cure... ili Blondie), pa sve do sapunjavih latino romansi („Hechinzo De Amor“). Predstavu zatvara baladica „Where The Moss Slowly Grows”, skrojena pod uticajem country-a.

Hmm... zar pojam „album“ ne bi trebalo da predstavlja bar koliko-toliko masu, gde se pesme i pored svojih razlika srećno slažu i uklapaju, prateći neki koncept? A „uklapanje“ nije kada se sa TA klasika kao što je „Pain“ skoči na Vesele ’80-e u vidu „As The Cold Rain Falls“! Prosečne VA kompilacije su najčešće daleko smislenije sklopljene.

“Music From Regions Beyond“ ima par ok trenutaka, Tiger Army-a kakvog ga pamtimo i (možda) volimo, no, ni u tom segmentu ne donosi ništa spektakularno. Ali zato ima takvih ispada kojima jednostavno nema mesta pod imenom “Tiger Army”, a kamoli terminom “Psychobilly”. Baš zbog te neizbalansiranosti, ovaj album se ne može nazvati ni “eksperimentalnim” – jer bi to podrazumevalo istinsku fuziju žanrova, a ne samo nabacati ih na gomilu i očekivati da se spare. Teško je pratiti delo koje na svakih 3 minuta potpuno menja svoj oblik i pravac delovanja… A gotovo nemoguće uživati u istom. Tiger Army je tokom godina postajao sve melodičniji i proračunatiji, do trećeg albuma se dosta udaljio od onoga čime je startovao. Ali to je i dalje zadržavalo svoju autentičnost i svežinu, pritom ipak ostajući pod –billy krovom. Ali slušajući ovo, četvrto izdanje, ne mogu da se otmem utisku da je Nick 13 ciljao da prosurfuje po mejnstrim talasima – album zvuči dovoljno “poppy” za takav zaključak… A i da li je slučajnost što je za stvaranje svojih hibrida koristio baš zvuk alternativnih ’80-ih i pop-punka – baš onoga što u današnjim mejnstrim vodama dobro pliva?

Ako ste fan, verovatno će se izdvojiti par pesama koje ćete voleti, a oko ostalih ćete se nervirati. Ako i niste obožavalac, ili ste pak samo poštovalac – slobodno preskočite i ne osvrćite se. Ništa nećete propustiti.

Tracklist:

1. Prelude: Signal Return
2. Hotprowl
3. Afterworld (feat. Davey Havok)
4. Forever Fades Away
5. Ghosts of Memory
6. LunaTone
7. Pain
8. As the Cold Rain Falls
9. Hechizo de Amor
10. Spring Forward
11. Where the Moss Slowly Grows

Žanr: NE-billy (iliti ono što Psychobilly ne treba da bude)

Izdato: 2007, Hellcat Records

Dwnld: Možda ne bi bilo loše čuti, ali svakako nije vredno moja 3 sata uploada. Potražite...